RE: Spruch des Tages - 9

Ne valja pljuvati, pa lizati.
- srpska poslovica

Žena dobro zna da je slaba samo kad voli.

ob das auch Männer gilt

https://www.facebook.com/jovan.ducic

Представљамо Вам потресну песму Симе Пандуровића, „Војнички растанак“, насталу током Балканских ратова. Специфичан спој модерног осећања смрти, утицаји Едгара Алана Поа и традиционална етика јунаштва чине ову песму уметнички успелом синтезом различитих традиција – светских и националних.



Војнички растанак

Нашој мајци јави да идемо, Врâне!
Нас ће тући огањ, снегови и кише.
Отаџбини својој у пролећне дане
Доћи ћемо с венцем победе на глави,
Или никад више, или никад више!
Врâне, нашој мајци да идемо јави.

Драганама кажи: „Пошли су где грца
Наше робље и где ветар мржње веје;
Где ће танад врела раздирати срца;
Где ће урлик смрти хорити се само,
Страшни помор нове гробове да сеје“.
Драганама кажи: „Отишли су тамо!“

„Вратиће се да вас, уз победне трубе,
— Реци нашим драгим женама и деци —
Пробуде, кад опет процветају врти,
Да вас више воле и страсније љубе;
Ил’ заспати тврдо на постељи смрти“.
Њима тако, Врâне, на растанку реци.

Нас предводи прошлост, будућност и нада
Тамо где већ пљушти киша оштрих зрна,
Где потмуло грми страшна канонада,
И застава смрти лепрша се црна;
Где злокобни јарам још робове тишти,
А земља од кише и од крви пишти.

Преци ће се наши из гробова дићи
За последњу борбу! Док се диже пара
Из просуте крви, даље ћемо ићи;
Водиће нас сенка великога Цара,
Полумесец док се не сруши у крви,
Ил’ док не паднемо — последњи и први!



Сима Пандуровић

1912-1913